Kako je nastao Dubrovački Stradun

Mesto na kome ćete dočekati Novu godinu

Dubrovnik je od svog nastanka bio mesto otpora svim osvajačima, morskim talasima i surovoj prirodi.

Vreme nastanka ovog grada nije definitvno utvđeno. U burnim vremenima seobe naroda, romanski Epidaurum(današnji Cavtat), bio je uništen od strane Slovensko-Avarskih četa. Romansko stanovništvo grada sklanja se na maleno ostrvo Laus koje se nalazi na mestu današnjeg starog grada, i daje mu ime Ragusa. Smatra se da je grčko ime ostrva Laus – kamen, romanizacijom prešlo u latinsko Ragusa.

Sa druge strane, na kopnu, ispod brda Srđa, nastalo je slovensko naselje Dubrovnik ili Dubrava, od slovenske reči dub – stablo hrasta. (Setite se dela teksta himne “Hej Sloveni” – “…stena puca, dub se lama, zemlja nek se trese…”).

Prema predanju, dva različita naroda, polako se približavaju, da bi u negde u vreme kada je veliko romejsko carstvo polako gubilo dah ovog sveta, a srpske države u zaleđu postajale sve jače, grad postao jedno. Pripoveda se da su građani obe strane, želeći da očuvaju svoju nezavisnost, zatrpali kanal između Raguse i Dubrave i da je tako nastao Dubrovnik. Upravo duž mesta gde je zatrpan kanal, kažu, napravljena je centralna gradska ulica- Stradun. Ime su mu nadenuli Mleci(Venecijanci), jer su se posle nasipanja rugali novoj ulici koja je nastala, verovatno, tada neugledna, jer je “stradun” na njihivom jeziku podrugljiv naziv za – veliku ulicu.

Ali vremenom je Stradun postajao sve lepši, na njemu su građene palate i građani Republike su ga smatrali srcem grada. Na Balkanu kad nema ratova, ipak se desi neko čudo, pa je tako Dubrovnik 1667. godine doživeo veliki zemljotres, u kome je život izgubilo čak 5000 duša. Posle potresa izbio je požar koji je progutao veliki deo zgrada na Stradunu.

Obnova je bila sistematična, pa su tako doneseni planovi za gradnju, gde je svaka kuća na Stradunu morala imati poslovni prostor u prizemlju, a zamislite gde su bile kuhinje! – U potkrovlju. Ovo je imalo svoj praktičan razlog. Naime, kuvalo se, dakako, na varti, a u slučaju požara vatra bi se teže širila na donje, nego na gornje spratove. Samo su jadne Stradunske domaćice morale noge “izlomiti” dok postave ručak.

Postoji danas i teorija da nikavog kanala pod Stradunom nije ni bilo, već da je stradun bio plaža. Nađeni u predmeti karakteristični za grčke antičke kolonije, pa se misli da je tu čak bila i mala luka za grčke brodove.

Stradun završava trgom Luža ispred Gradskog zvonika…

U blizini je i Korčula – koja nosi isrto ime kao i grčki Krf. Zvuči nelogično. Ostanite sa nama, pa ćemo vam pokloniti i tu priču.

A onda za Novu godinu idemo zajedno u Dubrovnik, da je dočekamo – na Stradunu!

O Boreas Travel-u