Sirena – u sred kopna!

Poznate su priče moreplovaca sa sredozemlja o tome kako blizu morskih hridi obitavaju neobična bića: sirene. Do pola žene, od pola ribe, svojom čarobnom pesmom mamile su mornare da brod usmere ka srmtonosnim stenama.

Za razliku od Mediterana, na severnom delu Evrope, pričaju se dugačije priče. Evo jedne od njih.

Nekada davno, u Baltičkom moru živelo je pet sestara sirena. Najstarija sestra je ostalima pričala kako želi da upozna svet van morskih talasa i dubina, a najmlađa jedina nepomućene pažnje i širom otvorenih očiju slušala, jer njih dve su bile sličnog duha.

Jednog dana najstarija sestra je odlučila da je došao čas, i odabrala put kojim dotada nijedna sirena nije zaplivala. Umesto morskih prostranstava, ušla je ušće reke Visle i njome plivala uzvodno, do duboko u kopno. Došavši do gradića po imenu Varšava, primetila je mnoge udice, mreže i zamke za ribu na obali reke. Bojeći se za sebe, ali i ostali vodeni svet, počela je da kida opremu ribolovaca.

Varšavski alasi su odmah primetili da nešto nije u redu, i rešili da uhvate nepoznatog uljeza koji im kvari ribolov. Ljuti, gladni i naoružani pošli su na sirenu. Videvši je, ostali su zapanjeni njenom lepotom, ali srca im je umrila tek pesma koji je otpevala svojim umilnim glasom. Zavoleli su je, a i ona njihovu dobroćudnost i rado im je bila gost na obali Visle.

Međutim, nisu svi meštani bili dobronamerni. Bogati i zajedljivi trgovac u sireni je video plen, živi eksponat koji će na uzici vodati po dvorovima i koji će mu doneti još veće bogatstvo. Na prepad ju je uhvatio i zatočio u podrum svoje kuće. Meštani su mislili da ih je napustila dok nisu čuli odjek njenog tužnog poja. Sakupili su se i provalili u trgovčevu kuću, oslobodili sirenu, a trgovca proterali iz Varšave.

U znak zahvalnosti što su joj vratili slobodu – Sirenka, kako su je Poljaci prozvali – se zavetovala da će dok je živa štiti Varšavu kao što su njeni građani zaštitili nju.

Varšava i danas čuva sećanje na Sirenku, i zato možemo videti njenu statuu na gradskom Trgu, kao i na grbu grada. Ona stoji u odbrambenom stavu, sa mačem u jednoj i štitom u drugoj ruci, i večno čuva Varšavu.

A njena najmlađa sa početka priče? Ona je otplivala malo severnije, i zadužila jedan drugi grad – Kopenhagen, koji takođe ima kip u sećanje na nju. U pitanju je Mala sirena, iz Andersonove bajke.

Možda su na severu mora hladnija, ali sirene, izlgeda, imaju toplija srca.

O Boreas Travel-u